Рецепция статуса украинского языка в российском языкознании: миф и реальность

  • Tatjana Anatoljevna Kosmeda Univerza Adama Mickiewicza v Poznanju
Ključne besede: slovanski jeziki v vzhodnoslovanski skupini, narečje, varianta, status ukrajinskega jezika

Povzetek

SPREJEM STATUSA UKRAJINSKEGA JEZIKA V RUSKI LINGVISTIKI: MIT IN REALNOST

Raziskave nekaterih sodobnih ruskih jezikoslovcev (npr. A. Kachmantova, N. Nikolina) spodbujajo idejo o neobstoju ukrajinščine kot enega od jezikov, ki spada v skupino vzhodnoslovanskih jezikov. Ti raziskovalci menijo, da je skupina vzhodnoslovanskih jezikov sestavljena le iz ruskega jezika in njegovih štirih različic: velikoruske (glavna narečja: severnorusko, južnorusko in zahodnorusko), beloruske (glavna narečja: severovzhodno, jugozahodno, polesko), rdečeruske (glavna narečja: galicijsko, karpatsko, bukovinsko) in t. i. maloruske variante s svojimi tremi glavnimi narečji: srednjedneprsko, slobožansko in stepsko. Ta ideja predpostavlja, da ukrajinski jezik, podoben beloruskemu, nima statusa neodvisnega jezika, kar pa ne drži.

Prenosi

Podatki o prenosih še niso na voljo.

Biografija avtorja

Tatjana Anatoljevna Kosmeda, Univerza Adama Mickiewicza v Poznanju

Poznanj, Poljska. E-pošta: tkosmeda@gmail.com

Literatura

Борис Николаевич ГОЛОВИН, 1977: Введение в языкознание. Москва: Высшая школа.
Александр ДУЛИЧЕНКО, 2018: Славянская микрофилология. Славянская микрофилология. Под ред. А. Дуличенко, М. Номати. Sapporo: Slavic-Eurasian Research Center, Hokkaido University. 3–16.
Василий Васильевич ЗЕНЬКОВСКИЙ, 2014: Из моей жизни. Воспоминания. Москва: Дом русского зарубежья им. А. Солженицына.
Александр Михайлович КАМЧАТНОВ, Наталья Анатольевна НИКОЛИНА, 2018: Введение в языкознание. Москва: Флинта; Наука.
Евгения А. КАРПИЛОВСКАЯ, 2014: Иноязычные ресурсы современного украинского совообразования. Slavia Centralis 2/7, 18–29.
Виталий Иванович КОДУХОВ, 1987: Введение в языкознание. Москва: Просвещение.
Николай Андреевич КОНДРАШОВ, 1986: Славянские языки. Москва: Просвещение.
Максим КРОНГАУЗ, 2008: Русский язык на грани нервного срыва. Москва: Языки славянских культур.
Круглый стол «Русский язык в условиях языковой и культурной полифонии», 2011. Русский язык в условиях языковой и культурной полифонии. Под ред. В. В. Красных. Москва: Изд. центр «Азбуковник». 203–300.
Петр Алексеевич ЛАВРОВСКИЙ, 1852: О языке северных Русских летописей. Санкт-Петербург: Тип. Имп. Акад. наук.
Ложная лингвистика и квазиистория, 2011: http://www.lookatme.ru/flow/posts/sciencetechno/147887-lozhnaya-lingvistika-i-k (дата доступа: 02.08.2019).
Борис Михайлович ЛЯПУНОВ, 1998: Единство русского языка в его наречиях. Украинский сепаратизм в России. Идеология национального раскола. Москва: Москва. 328–346.
Виктор ПЕЛЕВИН, 2014. Facebook. https://www.facebook.com/plvnv/posts/637757279629888 (дата доступа: 25.03.2014).
Евгений Дмитриевич ПОЛИВАНОВ, 1965: Историческое языкознание и языковая политика. Владимир Андреевич ЗВЕГИНЦЕВ. История языкознания ХІХ–ХХ веков в очерках и извлечениях. Москва: Просвещение. Ч. ІІ. 320–336.
Михаил Николаевич ПРАВДИН, 2013: Почему крепчает маразм? (Рецензия на учебное пособие «Введение в языкознание» А. М. Камчатнова и Н. А. Николиной. изд. Флинта, изд. Наука, 1999). Лингвистика и философия. Киев: Укр. вид-во. 58–62.
Александр Александрович РЕФОРМАТСКИЙ, 1996: Введение в языковедение. Под ред. В. А. Виноградова. Москва: Аспект Пресс.
Дитмар Эльяшевич РОЗЕНТАЛЬ, 2012: Справочник по правописанию и литературной правке. Под ред. И. Б. Голуб. Москва: Айрис-Пресс.
Славянская микрофилология, 2018: Под ред. А. Дуличенко, М. Номати. Sapporo: SlavicEurasian Research Center, Hokkaido University.
Микола СТЕПАНЕНКО, 2018: Конструкції «в Україні», «на Україні», «в Україну», «на Україну» на тлі питомих ознак української мови: власне лінгвістичний і соціолінгвістичний виміри. Микола СТЕПАНЕНКО. Із засіву – благословилось: ескізи до вибраного. Полтава: ПП «Астрая». 32–45.
Тимофей ФЛОРИНСКИЙ, 1900: Малорусский язык и «украинсько-руський» литературный сепаратизмъ. Санкт-Петербургъ: Типография А. С. Суворина.
Алексей Александрович ШАХМАТОВ, 1916: Краткий очерк истории малорусского (украинского) языка. Украинский народ в его прошлом и настоящем: в 2-х томах. Петербург: Тип. тов-ва «Общественная польза». Т. 2. 680–707.
Олег Сергеевич ШИРОКОВ, 1985: Введение в языкознание. Москва: Изд-во Моск. ун-та.
Janusz BAŃCZEROWSKI, 2009: Sytuacja językowa w Unii Europejskiej. Slavia Centralis 2/2, 12–19.
John DUNN, 2018: Славянские языки и процессы языковой фрагментации в современной Европе. Славянская микрофилология. Под ред. А. Дуличенко, М. Номати. Sapporo: Slavic-Eurasian Research Center, Hokkaido University. 19–31.
Mate KAPOVIĆ, 2011: Language, Ideology and Politics in Croatia. Slavia Centralis 4/2, 45–56.
Nataša Gliha KOMAC, 2018: Jezikovna politika Republike Slovenije in potrebe uporabnikov. Slavia Centralis 11/2, 7–15.
Janja HOJNIK, 2018: Nacionalni jeziki v EU: med pravno zavarovano vrednoto in oviro za delovanje enotnega trga. Slavia Centralis 11/2, 16–32.
Magdalena STECIAG, 2019: «What is the best language for Eastern Europe?» Lingua receptiva as a new approach in Slavic intercommunication research. Slavia Centralis 12/2, 85–95.
Objavljeno
2020-10-17
Kako citirati
Anatoljevna Kosmeda T. (2020). Рецепция статуса украинского языка в российском языкознании: миф и реальность. Slavia Centralis, 13(1), 126–135. https://doi.org/10.18690/scn.13.1.126–135.2020
Rubrike
Articles