Реформација и Света Гора Атонска – једно српско сведочанство
Povzetek
Reformacija in Sveta Gora – srbsko pričevanje
Sveta Gora Atonska je že več kot tisočletje najbolj posebna meniška skupnost v Evropi. Čeprav je bila s svojo lego izolirana od preostalega sveta, so se v njej čutila tudi oddaljena vrenja v evropski zgodovini in posledično tudi reformacija ni minila brez odmevov. V prispevku je predstavljeno eno izmed tovrstnih pričevanj – poslanica Gavrila Svetogorca ogrskemu kralju Ivanu Zapolji, verjetno iz leta 1533/1534. Gavrilo Svetogorac, pravoslavni menih, je večkrat izpričan v virih, in sicer kot prevajalec iz grščine v srbščino. V času, ko si je dopisoval z ogrskim vladarjem, je bil protos, tj. starešina Svete Gore. Na prošnjo Ivana Zapolje je Gavrilo podal svoje mnenje o Martinu Lutru ter svoje videnje posameznih dogodkov iz zgodovine Katoliške cerkve. S časom pisanja in s stališči, ki jih je predstavil v poslanici, se je svetogorski protos Gavrilo aktivno vključil v aktualne evropske dogodke.
Prenosi
Literatura
Максим ГРЕК, 2008: Сочинения. Москва: Индрик.
Љубомир МАКСИМОВИЋ, 1998: Духовни живот на Атосу. Манастир Хиландар. Ур. Г. Суботић. Београд: Српска академија наука и уметности. 17–28.
Светозар МАТИЋ, 1934: Писмо Гаврилово о Лутеру (Петстогодишњица Гавриловог писма). Богословље IХ/1, 5–17.
Димитрије ОБОЛЕНСКИ, 1991: Шест византијских портрета. Београд: Просвета.
ODB 1991: The Oxford Dictionary of Byzantium. Ed. Alexander P. Kazhdan. Vol. 1. New York, Oxford. А. M. T(albot), A. K(azhdan). Athos, Mount. 224–226; A. C(utler). Art and Architecture of Athos. 226–227.
Дионисија ПАПАХРИСАНТУ, 2003: Атонско монаштво. Почеци и организација. Београд: Друштво пријатеља Свете Горе.
Ђорђе СП. РАДОЈИЧИЋ, 1963: О Лутеру у оновременој старој српској писмености. Творци и дела старе српске књижевности. Титоград: Графички завод. 301–315.
СЛОВАРЬ, 1989: Словарь книжников и книжности древней Руси. Вып. 2. ч. 2,. Ур. Д. С. Лихачев. Ленинград: Наука. 89–98 (Д. М. Буланин).
Грејем СПИК, 2016: Света Гора. Обнова у рају. Београд: Друштво пријатеља Свете Горе – Задужбина Светог манастира Хиландара. (G. Speake. Mount Athos, Renewal in Paradise. Second edition. 2014).
Љубомир СТОЈАНОВИЋ, 1905: Стари српски записи и натписи. III. Београд: Српска краљевска академија.
Ђорђе ТРИФУНОВИЋ, 1988: Српске посланице шеснаестог века. Приредио Ђ. Трифуновић, Крушевац: Багдала.
Панајотис ХРИСТУ, 2009: Света Гора Атонска. Историја, начин живота, блага. Београд: Друштво пријатеља Свете Горе – Задужбина Светог манастира Хиландара. (P. C. Christou. Athos the Holy Mountain. History, Life, Treasures. Kyromanos Publishers. 1990).
Ирена ШПАДИЈЕР, 2002: Софијски рукопис хиландарског писара Таха Марка. Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор LXVII и LXVIII, св. 1–4 (2001–2002), 111–127.
– –, 2014: Светогорска баштина. Манастир Хиландар и стара српска књижевност. Београд: Чигоја штампа.
Copyright (c) 2019 Univerzitetna založba Univerze v Mariboru
To delo je licencirano pod Creative Commons Priznanje avtorstva-Nekomercialno 4.0 mednarodno licenco.
Avtorske pravice
Avtorji sprejetih prispevkov ohranijo avtorske pravice svojega besedila, obenem pa uredništvu revije Slavia Centralis priznavajo pravico do elektronske distribucije prispevka. Avtorji lahko svoje besedilo (v natisnjeni ali elektronski verziji) ponovno objavijo zgolj ob navedbi prvotne objave v reviji Slavia Centralis. Avtorji lahko objavljeno besedilo dodajo tudi na osebno spletno stran, oddelčno spletno stran ali na institucionalne repozitorije.
Plagiatorstvo
Slavia Centralis je nekomercialna in prosto dostopna mednarodna znanstvena revija. Kot taka je zavezana etičnim načelom glede zaupnosti, izvirnosti in intelektualne poštenosti. Kršenje avtorskih pravic in plagiatorstvo obravnava zelo resno, zaradi česar z ustrezno programsko opremo preverja morebitno podobnost z vsebino drugih besedil.
Avtorji morajo upoštevati naslednje:
Predloženo besedilo mora biti izviren znanstveni članek. Vsi viri morajo biti korektno navedeni. Besedilo ne sme biti istočasno predloženo uredniški presoji drugih publikacij.
Za vključeno gradivo (citati, ilustracije, tabele ipd.) je treba pridobiti ustrezna dovoljenja, ki izhajajo iz avtorskih pravic.
Objava v reviji Slavia Centralia ne predvideva plačila.